Билтен “СРЕТАЊА” Бр. 21


У овом броју

Реч уредника ♦ Есеј- Лара Дорин ♦ Заборављени песници ♦ Три глосна сонета – Мирослав Мишо Бакрач ♦ Тродимензионана поезија- Љубомир Вујовић  ♦ Лепота хаику поезије- Богољуб Т.Михајловић ♦ Орфејски висови Перице Пешића ♦ Миљено- Мирјана Стевовић ♦ Песничка будућност: Лана Шемић  ♦ Песничка будућност: Лука Максимовић ♦ Песничка будућност: Стеван Стојановић ♦ У огледалу прошлости ♦ Војвода Радомир Путник ♦ А.С.Пушкин –Клеветницима Русије ♦ Приче монаха-Драгиша Ераковић ♦ Епитафи песницима-Саша Мићковић ♦ Моје прве песме-Драгана Пршић Главашевић ♦ Најлепша љубавна песма – Константин Симонов ♦ Песници из дијаспоре ♦ Јасмина Густовсен ♦ Стваралаштво за децу - Власта Црнић ♦ Завичај у оку – поезија Бранислав Б. Ђинђовић ♦ Семберија кроз годишња доба – поезија Зорка Чордашевић ♦ Стваралаштво чланова УП ЧЕГАР ♦ Стваралаштво чланова УП ЧЕГАР ♦ Поезија: родољубива ♦ Љубавна ♦ Описна и мисаона ♦ За децу ♦ Искре ♦ Излог књижаре ♦


 

Три глосна сонета – Мирослав Мишо Бакрач


Мирослав Мишо Бакрач 

ТРИ ГЛОСНА СОНЕТА

Умом ватре распево празнину,

       дубинским кључем разбукта ширину,

       истинска птица песма ти живљење,

       будућност њену памтиће поколење

                  Лепосава Денић – Бранку Миљковићу

РОДИО СИ СЕ

 

Родио си се да нам покажеш космичка јутра,

непрегледни замах духа, умност и ширину,

учини да нам и оно најдаље постане блиско,

умом ватре распева празнину.

 

У сваки стих утка мудрост живота,

досеже далеку космичку висину,

неразумљиво учини простим, простом даде смисао прави,

дубинским кључем разбукта ширину.

 

Ако је песник посленик божји,

творац  којим Бог дарује своје хтење,

истинска птица песма ти живљење.

 

Створена за човека, нуди нам решење

у вечност уткана, истином зачета

будућност њену памтиће поколења.

                ***

       Просуле чари лирске руковети

       ко нежно гнездо у грудима свито,

       реч је расцветала ко мајски бокори,

       отворена књига на лепоту слути.
       Ауторска глоса – Сонет

 

ЛИРСКЕ РУКОВЕТИ

 

Просуле чари лирске руковети,

одмара се душа пред лепотом речи,

стихови к'о  венци од цвећа саплети,

сваки неспокој и тегобу лечи.

 

К'о  нежно гнездо у грудима свито,

удомила се милина што врије,

сваки стих отвара нешто што је скрито,

свака строфа рађа дивне импресије.

 

Реч се расцветала к'о  мајски бехари,

к'о  бокори ружа у букет стиснути,

вез шарени везу, ките, а уствари,

 

Отворена књига на лепоту слути,

Песма се родила, роди се лепота,

слика осећања и радост живота.

                 ***
           Слушај ме добро, Србине брате,

            јер хоћу нешто да кажем важно,

           дошло је време да Срби схвате,

           ти што их воле, чине то лажно.

  Зоран М. Јовановић Пустички – Слушај  ме   Србине

 

ЛАЖНА ЉУБАВ

 

Лицемерје пустило свуд корене своје,

осмеси лажни кроз живот нас прате,

што су љубазнији вероват им мање,

слушај ме добро, Србине брате.

 

Дошло је време да у сваког сумњаш,

да се отимаш и опиреш снажно,

зато послушај шта ћу ти рећи,

јер хоћу нешто да кажем важно.

 

Част и понос данас на малој су цени,

што је интерес једино је важно,

дошло је време да Срби схвате,

 

њихови осмеси  мора да се плате,

то је  за њих једино корисно и снажно, јер

ти што их(нас) воле чине то лажно.



Бр. 20 ♦ Бр. 21 ♦