Билтен “СРЕТАЊА” Бр. 21


У овом броју

Реч уредника ♦ Есеј- Лара Дорин ♦ Заборављени песници ♦ Три глосна сонета – Мирослав Мишо Бакрач ♦ Тродимензионана поезија- Љубомир Вујовић  ♦ Лепота хаику поезије- Богољуб Т.Михајловић ♦ Орфејски висови Перице Пешића ♦ Миљено- Мирјана Стевовић ♦ Песничка будућност: Лана Шемић  ♦ Песничка будућност: Лука Максимовић ♦ Песничка будућност: Стеван Стојановић ♦ У огледалу прошлости ♦ Војвода Радомир Путник ♦ А.С.Пушкин –Клеветницима Русије ♦ Приче монаха-Драгиша Ераковић ♦ Епитафи песницима-Саша Мићковић ♦ Моје прве песме-Драгана Пршић Главашевић ♦ Најлепша љубавна песма – Константин Симонов ♦ Песници из дијаспоре ♦ Јасмина Густовсен ♦ Стваралаштво за децу - Власта Црнић ♦ Завичај у оку – поезија Бранислав Б. Ђинђовић ♦ Семберија кроз годишња доба – поезија Зорка Чордашевић ♦ Стваралаштво чланова УП ЧЕГАР ♦ Стваралаштво чланова УП ЧЕГАР ♦ Поезија: родољубива ♦ Љубавна ♦ Описна и мисаона ♦ За децу ♦ Искре ♦ Излог књижаре ♦


 

Миљено- Мирјана Стевовић


Др Мирјана Стевовић

 МИЉЕНО

,,Нема те поезије која може да се вине
до оних висина до којих допире љубав''Р.Тагоре

Своје године остављам пристранцима

пратокова река.

Жеља за животом је велика.

Радост осећам у радости цветања

док се пропиње да досегне своје окриље.

Под плаветним шеширом

живост рода осваја литице.

              

             ***

Тамо где тихује љубав

првих заједничких откуцаја

и невештог отварања чедних латица

у топлом дробу наде,

вечни смо.

Пупољак свиће сваког пролећа.

Освитава свећа из века у век,

непресушна љубав у сусрету два бића,

пчеле и цвета.

Свилену кожу детета преповија

букет шебоја и јоргована

мајчиног средогруђа.

Преливане нежности из груди детета.               

               ***

Древни су жубори обронака живота,

немерљивих висина.

Топлина кипућег млека покрива небо,

те ноћ,као море,

зашуми над свитком у колевци.

А смотуљак баршунастих снова,

невиног погледа,

започне песму топлог наручја.

И у јутру.

И нема врела

као што су два.

Од искона.

              ***

Миљено,

твоје очи јагањци топе слаткоћу

груди,

затежу нам струне

у експулзији хармоније.

У песми живота дрвореда нашег врта.

 

Цветају младари.

Наручје ми пуно топлине у пролећу.

У живости наше љубави су ноте милодаха.

 

                       ***

 

Мали цвете мој,

белино првих несвесних осмејака,

неуких у својој чедности,

журних,

да ли смем да дотакнем

твоје топле обрашчиће,

због чијег румена бирам речи

како бих му описала одраз у бисерима на лицу?

Волим те.

                        ***

Сунце моје у јутру разнежених образа,

отвара се небо над ушћем река

чији те удисаји начинише таквим.

Наново и наново,

боје те румени облаци свитања,

те ти на челу

стамена мисао предака.

Мила моја кајсијо,

на усницама ти чаврља

зрео сок једре душе.

Разлистава се моје срце...                 

                          ***

Мило моје око,

раскрилио се топао дан

у раскоши твоје плавети.

Прво јутро пролећа распевало погачицу

малих груди.

Пупољају плућа у чистини јутра

након кише.

А ја само желим да допрем

до дубина мисли анђела,

који ми гугуће на процветалим недрима.                 

               ***

,,О,неокаљана ведрино'',Р.Тагоре

прегршт си топлих мисли у трајању,

загрљај разиграних мојих дубина

и раскриљених одблесака плавих јоргована.

Само стихови Саве препознају праћакање

расцветалих искрица

у цитрусним праменовима виножита.

Љубави,

моја си зора.

Бели се јутро велеграда.

             ***

Лане.

Расплинут поглед детета ослушкује живот.

Журно,у својој наивности и бојажљивости,

да му поток не узмакне.

Срце кроз усташца шапуће

мирисе доброчинства,

које његова мисао дарује.

Нечујно.

              ***

На путу одрастања,

твоје тражење мене отело ме од сна

милосним,жељним,

чедним мислима дечијих руку

које желе стапајуће уздисаје бивства.

Нисам одолела ноћи без сна.

Твоје тражење мене даровало је јутра

на недрима постеље детињства.



Бр. 20 ♦ Бр. 21 ♦ Бр. 22-23 ♦