Билтен “СРЕТАЊА” Бр. 21


У овом броју

Реч уредника ♦ Есеј- Лара Дорин ♦ Заборављени песници ♦ Три глосна сонета – Мирослав Мишо Бакрач ♦ Тродимензионана поезија- Љубомир Вујовић  ♦ Лепота хаику поезије- Богољуб Т.Михајловић ♦ Орфејски висови Перице Пешића ♦ Миљено- Мирјана Стевовић ♦ Песничка будућност: Лана Шемић  ♦ Песничка будућност: Лука Максимовић ♦ Песничка будућност: Стеван Стојановић ♦ У огледалу прошлости ♦ Војвода Радомир Путник ♦ А.С.Пушкин –Клеветницима Русије ♦ Приче монаха-Драгиша Ераковић ♦ Епитафи песницима-Саша Мићковић ♦ Моје прве песме-Драгана Пршић Главашевић ♦ Најлепша љубавна песма – Константин Симонов ♦ Песници из дијаспоре ♦ Јасмина Густовсен ♦ Стваралаштво за децу - Власта Црнић ♦ Завичај у оку – поезија Бранислав Б. Ђинђовић ♦ Семберија кроз годишња доба – поезија Зорка Чордашевић ♦ Стваралаштво чланова УП ЧЕГАР ♦ Стваралаштво чланова УП ЧЕГАР ♦ Поезија: родољубива ♦ Љубавна ♦ Описна и мисаона ♦ За децу ♦ Искре ♦ Излог књижаре ♦


 

Моје прве песме-Драгана Пршић Главашевић


Драгана Пршић Главашевић

МОЈЕ ПРВЕ ПЕСМЕ

РЕЦЕПТ ЗА ПЕСМУ

 

Песма се пише лако,

ако ослушнеш срце своје,

ако опишеш жеље своје,

ако дотакнеш свој сан,

ако са жељом наглас

коракнеш у нови дан.

Ако све о шта се спотакнеш

на пипир ставиш и

никог крај себе с тим не ,,давиш“.

                       

Мотив за песму је увек уз тебе,

погледај испред,

завири у себе.

У оно јуче,

у оно од пре

оно што боли

и весели,

сакупи све.

                       

Кад све покупиш у песму стави

додај јој зарез и два

без њих је песма ћелава.

                       

                   Песма све трпи,воли и прима,

она је одјек твоје душе.

Пусти је да крене,па ћеш и

сам знати:

Песму је лако написати!

 

 

ДВЕ ГУГУТКЕ

 

Ограду моје терасе

Две гугутке красе.

Чаврљају у свом свету.

Кроз стакло сретоше нам се очи.

У трену срце би да искочи.

Сјај у њиховим очима

Преплави собу целу,

Осетих присуство спокоја,

А столица крај мене празна.

Око гугутке ме прати,

Ко то кроз њега хоће моје кретање

Кроз ове редове да прати?

А, ко ће га знати.

Понекад треба само прихватати.

Гугутка у мене гледа

И тај сјај све јаснију поруку носи:

Очи свемира нас прате,

То је око мога тате.

 

ЈУТРО

Увек једно у мени свиће,

памтим деда Спириног певца

који буди,

зора руди,

дан још дрема,

ђак се спрема.

Нова јутра нека свићу,

ја то врањско јутро живим

док се повратком њему

за увек не смирим.

 



Бр. 20 ♦ Бр. 21 ♦ Бр. 22-23 ♦