Билтен “СРЕТАЊА” Бр. 21


У овом броју

Реч уредника ♦ Есеј- Лара Дорин ♦ Заборављени песници ♦ Три глосна сонета – Мирослав Мишо Бакрач ♦ Тродимензионана поезија- Љубомир Вујовић  ♦ Лепота хаику поезије- Богољуб Т.Михајловић ♦ Орфејски висови Перице Пешића ♦ Миљено- Мирјана Стевовић ♦ Песничка будућност: Лана Шемић  ♦ Песничка будућност: Лука Максимовић ♦ Песничка будућност: Стеван Стојановић ♦ У огледалу прошлости ♦ Војвода Радомир Путник ♦ А.С.Пушкин –Клеветницима Русије ♦ Приче монаха-Драгиша Ераковић ♦ Епитафи песницима-Саша Мићковић ♦ Моје прве песме-Драгана Пршић Главашевић ♦ Најлепша љубавна песма – Константин Симонов ♦ Песници из дијаспоре ♦ Јасмина Густовсен ♦ Стваралаштво за децу - Власта Црнић ♦ Завичај у оку – поезија Бранислав Б. Ђинђовић ♦ Семберија кроз годишња доба – поезија Зорка Чордашевић ♦ Стваралаштво чланова УП ЧЕГАР ♦ Стваралаштво чланова УП ЧЕГАР ♦ Поезија: родољубива ♦ Љубавна ♦ Описна и мисаона ♦ За децу ♦ Искре ♦ Излог књижаре ♦


 

Семберија кроз годишња доба – поезија Зорка Чордашевић


Зорка  Чордашевић

СЕМБЕРИЈА КРОЗ ГОДИШЊА ДОБА

СЕМБЕРИЈА У ПРОЉЕЋЕ

 

Равницу је сунце огријало

ужурбани и пчеле и људи,

још понегдје снијега је остало

природа се из сна дугог буди.

 

Почеле су да се млијече траве

пој славуја из луга се чује,

висибабе подигнуле главе –

стари ковач већ плугове кује.

 

Обукла је шарену доламу

у дугине прелива се боје,

у њој Модран, лијепо село моје

 

ко икона у златноме раму.

Насмијана, сва блиста од среће,

Семберија моја у прољеће.

 

 

 

ЉЕТО У СЕМБЕРИЈИ

 

У жуто се претворила море

Семберија, широка равница,

зрију жита у ноћи шапоре

преплашена прхне препелица.

 

Под теретом савили су главе

љетна жега па се класје злати,

на њивама од Дрине до Саве

ускоро ће косе зашиштати.

 

У цик зоре док још роса траје

креће моба, одморна не стаје.

С пјесмом први падају откоси.

 

Ниче снопље вриједније од злата.

Хљеб насушни у амбаре носи

Семберија, моја пребогата.

 

ЈЕСЕН У СЕМБЕРИЈИ

 

На гранама већ се лишће злати

и бакарне све добија боје,

кукурузи почели се брати

сва природа мијења рухо своје.

 

Одвозе се усјеви са њива

беру дуње скупљају ораси,

хучи Дрина, a  плове аласи

кроз котлине пада магла сива.

 

Радови се сви приводе крају

уређени сокаци и села,

момци се жене, дјевојке удају

 

весели се - баш равница цијела.

Стигла јесен, обичаји с њоме,

Семберијо, драга срцу моме!

 

 ЗИМА У  СЕМБЕРИЈИ

 

Снажни вјетар звижди са Гучева,

а пахуље с Мајевуце хрле;

у дворишту дјечица весела

траже санке, првог Сњешка грле.

 

Дрина бучнe смирила таласе

тихо ћуте бразде ушушкане,

керови се сокаком огласе

кроз облаке некад сунце гране.

 

Дани кратки, а ноћи су дуже

дједа ватру на огњишту џара,

затишје је у равници цијелој.

 

Уз ракију комшије се друже.

Ко невјеста у хаљини бијелој

Семберија моја се одмара...

 



Бр. 20 ♦ Бр. 21 ♦