Билтен “СРЕТАЊА” Бр. 21


У овом броју

Реч уредника ♦ Есеј- Лара Дорин ♦ Заборављени песници ♦ Три глосна сонета – Мирослав Мишо Бакрач ♦ Тродимензионана поезија- Љубомир Вујовић  ♦ Лепота хаику поезије- Богољуб Т.Михајловић ♦ Орфејски висови Перице Пешића ♦ Миљено- Мирјана Стевовић ♦ Песничка будућност: Лана Шемић  ♦ Песничка будућност: Лука Максимовић ♦ Песничка будућност: Стеван Стојановић ♦ У огледалу прошлости ♦ Војвода Радомир Путник ♦ А.С.Пушкин –Клеветницима Русије ♦ Приче монаха-Драгиша Ераковић ♦ Епитафи песницима-Саша Мићковић ♦ Моје прве песме-Драгана Пршић Главашевић ♦ Најлепша љубавна песма – Константин Симонов ♦ Песници из дијаспоре ♦ Јасмина Густовсен ♦ Стваралаштво за децу - Власта Црнић ♦ Завичај у оку – поезија Бранислав Б. Ђинђовић ♦ Семберија кроз годишња доба – поезија Зорка Чордашевић ♦ Стваралаштво чланова УП ЧЕГАР ♦ Стваралаштво чланова УП ЧЕГАР ♦ Поезија: родољубива ♦ Љубавна ♦ Описна и мисаона ♦ За децу ♦ Искре ♦ Излог књижаре ♦


 

За децу

Милијана Јовановић

                    Г У С Е Н И Ц А

 

                    Играли се на ливади

                    Ина и мали Ивица,

                    из траве провирује главу

                    па то је мала гусеница.

 

                    Жуто-сива и ружна,

                    згужвана и длакава,

                    по дрвећу се креће

                    младе листове жвакала.

 

                    Ставимо је на прут

                    бацимо је на улицу

                    нека је непажњом згазе,

                    малу ружну гусеницу.

 

                    Ивице не буди лош.

                    То није само гусеница,

                    сутра ће она постати,

                    шарени лептир-машница.

 

                    Летеће са цвета на цвет,

                    трчаћемо заједно боси,

                    биће украс  на мом длану

                    или машница на мојој коси.                 

 

 

                     Д Е Ч Ј А   И Г Р А              

                                      

                      Док седимо у клупи

                      чудна мисао међу нас

                      скочи,

                      да не смемо трепнути

                      док се упорно гледамо

                      у очи.

 

                      Победити те морам

                      рекох себи, стежем прсте

                      и песнице,

                      али узалуд изгубио сам се

                      и залутао у твоје плаве

                      зенице.

                    

                      Вриштиш од радости

                      твојој срећи нема

                      краја,

                      и не слутиш врцаста мала

                      да моје срце лупа, лупа,

                      и да је победа

Весна Пешић  

ПЕСМА О ГРИПУ

 

Боже мили, шта ме снађе!

Ко измисли вирус грипа?

Шта ће горе да те снађе,

него кад те грло штипа,

очи сузе, а нос цури

и потону све ти лађе!

 

До′шо викенд, нема школе,

и ја лепо испланир′о:

доћи ће ми мој друг Ђоле,

играћемо фудбал, сегу,

грудваћемо се у снегу.

 

Ал′ не лези мали враже,

још од јутра све ме гуши,

нос запушен, горе уши,

ноге, руке, к′о од стакла;

скоро руку да изгори

кад ми мама чело такла.

 

А топломер када стаде

на цртици тридес′ девет,

мама рече:»Правац кревет!

Дајте сирће! И пиџаму!»

Увише ме ко саламу

У чаршаве и мараму.

 

Давали ми аспирине,

и андоле и бруфене,

сирупе и витамине,

туширали водом млаком,

и облоге око врата

са ракијом неком јаком,

ал′ проклетих тридес′ девет

баш никако да се скине.

 

 

Онда зна се, у Дом здравља!

Тамо ми је, јаој мени,

др. Неда преписала

ињекција пет комада.

Пет комада, није шала!

Ал′ ја, јунак невиђени,

срце сам у пету стисн′о

на дечијем бојном пољу

и ни речцу нисам писн′о.

 

Није све ни тако црно.

Бар сам јео шта сам хтео:

и виршлице, саламице,

кромпир-пире и супице,

погачице, паштетице,

чоколаде, мармеладе,

разно воће и поврће.

 

Гледао сам све цртаће,

и серије и филмове,

запамтио све спотове,

и лутрије, и квизове,

и рекламе неке нове.

 

После неких седам дана

и грип оде, срећан ли сам!

Вадим свеске све из торбе

јер домаћи пис′о нисам.

Чекају ме нове борбе,

и задаци, и оцене.

 

Држ′ се школо, ево мене!



Бр. 20 ♦ Бр. 21 ♦ Бр. 22-23 ♦