Чланство

Стваралаштво чланова Удружења

Stole Ristić

Rodjen u s. Radovinci, Trgovište 1950. godine.Vojni penzioner. Pisanjem se bavi od
školskih dana. Čitalačkoj publici do sada se predstavio zbirkama pesama Tišina (2000).
Godine 2011. izašla je njegova zbirka pesama Ukus mraka.

                               ПОД ДОДИРОМ РУКЕ
Душа нема корен
свећа
свећу гаси
створени смо за муку
испод ноктију
са блатом
рањиви
скидам красте
продубљују се ране
побеђује ме дан
осветом
тежом од сна
тонем у поглед
проничем
у туђе тајне
оно што јача
не убија

.




Aleksandar Aca Stanojević

Rodjen 1952. godine u Vranju. Novinar, publicista i pesnik. Ima objavljenu zbirku
pesama Reči u lavirintu duše (2010). Iste godine objavljena mu je knjiga Kak(v)o
nam je
pamćenje (biseri vremena), pregled iskaza domaćih političara od 1990 do
2009. godine.. Godine 1999 objavljena mu je zbirka reportaža Iz moga pera, a 2007.
godine knjiga o 86 živih, zanimljivih Nišlija, Nišlije a nisu kalfe.Živi istvara u Nišu.

NJOJ

Stani, moj prijatelju,
zaustavi kola života.
Ja ne mogu i neću dalje.
Siromahsam, ni za ovo
nemam para da ti platim.
A, pitam se, prijatelju,
pravo da ti kažem,
kuda sam pošao?
Pojma nemam.
Iskreno ti hvala,
onako k'o  bratu,
na vožnji.
Bez para sam,
i zato, upregni me u kola,
molim te,
da ti bar put platim.

ISKUSTVO

Gubitak u životu
           ne postoji.
Postoji samo - iskustvo,
koje treba ceniti i
za kojim valja ići.
Nekome je za iskustvo
potreban - ceo život,
a nekome je i to malo.




Dragiša Simić

Veoma plodan pesnik sa  napisanih preko 2000 pesama. U zbirkama  Čula jesi razumela nisi(2007) i  Pesma će te odati (2008)  objavio je  jedan deo svojih rodoljubivih i ljubavnih pesama.




Slavica Milenović

Bavi se poezijom. Svoje pesme objavljuje u  mnogim  časopisima i zbornicima, kao što su: Sretanja, Čegarske vatzre, Sećanje na Branka i sl.




LJubomir Žunić

Novinar i pesnik. Rodjen u s. Brankovci, Vranje 1923. godine.Kao učesnik NOR-a
  naglašenije se bavi rodoljubivom poezijom,mada piše i ljubavne, socijalne, opisne i
druge pesme. Za  neobjavljenu zbirku pesamasa tematikom iz NOR-a dobio je pohvalu
  od fondacije Dragojlo Dudić(2009)

NA SNEGU STOPE BOSE

U mrznom času tom
zagrejah i srce i krvave noge
kad mi osmehom hrabrenja
prekri oči i  rane što lope.
I ne znam, u bunilu, šta se zbi,
tek videh - obuven i zbrinut sam bio
i pred sobom u snegu
samo njene bose, devojačke stope.

Odvijoriše godine i zime ljute
Ne bride više ožiljci rana...
Ali, u sećanju utisnute,
i sada bole, čudno bole,
na snegu
njene stope gole.

 

 









Momo Dedić


Rodjen u Bukolaremu, Prokuplje. Završio Medicuinski fakultet,
specijalizaciju iz ginekologije i akušerstva i magistraturu iz naučne oblasti
imunologije sa alergologijom.
Piše poeziju, lirsku prozu, kratku priču i eseje.
Objavio tri zbirke poezije: Anđeo okasnelog leta (2005) Već hvatam nesigurnu
pticu (2009) i Dugo slutim pesmu(2011).Objavljuje u brojnim zbornicima  i
časopisima.Nosilac brojnih nagrada i priznanja.

PAMTIM JE

Zbog jutra
koje beži
iz sna

Ne čekajući
da u njemu
nađem
izgubljeni dan

Zbog mekane ljubavi
što presporo
ubija
ovaj prebrzi život

Zbog imena
koje se ledi
na zbunjenim usnama
u trenu

I Onih
nepoznatih mesta
na kojima me tražiš
u mislima

Zbog gladne mržnje
nedozrele ljubavi

I što negde
na vrhovima sećanja
sede Naše
razumne zablude


 





Mirjana Baltezarević
portret


Rodjena 1969. god u Foči.Bavi se pisanjem poezije za odrasle i decu..Do sada
je štampala zbirku pesama za decu DNEVNIK MALOG LUKE.Pesme su
joj objavljivane u više časopisa i zbornika.Dobitnik je značajnih književnih
priznanja na književnim susretima i konkursima.U Mrkonjić Gradu 2011. godine
dobila je diplomu za najoriginalniju satiričnu pesmu,,Bleja''.Na pesničkim susretima
u Aleksincu 2011. godine dobila je prvu nagradu stručnog žirija.Iste godine na pesničkom
maratonu u Sokobanji bila je dobitnik druge nagrade stručnog žirija.Živi stvara u Nišu.

СУСРЕТ

Чим смо се срели
ја сам знала
да доносиш срећу
На том раскршћу
без иједног путоказа
дошла сам ти
као реч на јастук
као сан на очи
као мирис чистог дамаста
у тренуцима кад су те мориле ноћи
а из њих изаћи снаге ниси имао
када те ни вино
ни чај од липе
није умирити могао

Можда ће неки сликар
насликати лепшe
неки песник опевати лепше
али лепоту твоје душе
и сонет њен претворити у вечност
могу само ја

Љубоморно чувам
ову последњу жишку за тебе
за неко последње гоњење
када буду хтели да нам поједу
и сунце и месец




Jovica Stanimirović
portret

Rođen 1968. godine u Nišu. Piše poeziju za decu i odrasle.
Na  festivalu starogradskih pesama i romansi u Nišu 1994. godine njegova pesma
Ima dana ima noći dobila je treću nagradu žirija.Više putaje nagrađivan i
pohvaljivan.Svoje pesme objavljuje u više časopisa i zbornika

LENKA

Na vrh brda njena kuća
U buketu jorgovana,
Gori kao oganj vruća,
Ko u čelik zapisana
Na mom srcu jedna Lenka svakog dana.

Uprem pogled da je gledam,
Kraj pendžera šeće,
Al' nogama jošte nedam
Jer srce umreće
Ako dirne ruka Lenku od goleme sreće.

Nek se nanulama sama spusti,
Kad sunašce zađe,
Da uz tmine veo gusti,
Skrivenog  me nađe,
Da me usne Lenke ljube od šećera slađe.

Čuh joj zvuke niz basamke,
Kako zadihana hrli,
Nožice joj kao slamke,
Sve od žurbe prli,
Kad me vide Lenka moja poče da me grli.

Spleli smo se u sevdahu,
Ko stampedo krda,
Da li se u jednom dahu,
Pod nas tlo zamrda,
Kad od mene Lenka pođe  nije bila srda.




 




Mira Cerović Tasić

Rodjena u Rogatici 1955. godine. Po zanimanju bibliotekar. Piše poeziju
i prozu. Slika i bavi se ilustracijom.Objavila je slikovnicu Konstantin Veliki.

RADOSTI

Iz reči izranjam a reč radosna
U srcu nemi razboj pripoveda
Rumenilom na usnama prevlači senku osmeha

Izmaglica nad rekom svira na sunčanoj harfi
U bunilu  sam od pomahnitalog vetra
Trčim po stazi posvećenoj kišom

Miriše probuđeno cveće u krilu brežuljka
Otvaram oči, krasoti san ustupa mesto
Podižem ruke prema raspuklim cvetovima ševara

Dušom sam povezala vreme, mesta i prijatelje
Sad zajedno brodimo istim morem
Zauvek dižemo jedra ka svetioniku radosti

Srećo, kako si velika
A stala si u moju suzu radosnicu
 

 




Djura Šefer Sremac
portret

Djura Šefer Sremac

  ВАТРЕ СА СУМАТРЕ

                        У балканске зоре песници зборе,
                         овековечују поглавља нова,
                         речима пробраним с музама говоре,
                         са небеса краду риме из снова
                         Потајно букте ватре са Суматре!

                         Из мука се рађају шкољке бисери,
                         шибају ветрови бура, оркана
                         но поета граби кроз славе двери
                         жељан вечности земаљских дана.
                         Исконске пламте ватре са Суматре!

                         Поје га зорења, духа озарја,
                         ка сунцу стреми, ко Сизиф бауља,
                         на путу славе не тражи уздарја,
                         душа му израња из кала и му
                         До Фрушке маме ватре од Суматре!

              Понекад истине излучи зрнце
              та песма-шкољка, дар немих богова
              зором дојена, додирне врх
              среће варљиве, страдања, болова...
              У срцу жеже ватре са Суматре!

                          Шкољка и песник, бисер и весник
                           лозе балканске, проклетством дојене...
                           Како из едена роди се обесник,
                           срећник и патник, судбине скројене!?
                           Нек пламте поетске ватре Суматре!

                           О, како сићушан ти си, Песниче,
                           немоћан пред зовом три кобне Суђа
                           Но душа твоја пев нади кличе
                           док те на дојкама Земље још траје!
                            Гореће вечно ватре са Суматре!

 

                       

 

 

 

 

 

 




StevanVrekić
portret

Rodjen 1987. godine u Alabani, Blace.Završio Filozofski fakultet smer
srpska književnost i jezik.Objavljuje u  časopisima ,,Poeta'', ,,Garavi sokak'',
,,HellyCherry'', ,,Sretanja''.... Saradnik KK ,,Poeta'' i ,,Rade Drainac''

РАСТАНАК

Заболе ме понекад наши сетни сати,
Наше раширене руке, нежни пољупци у тами,
И упадам у понор, кад ме време врати,
кад схватим све је прошло и да остали смо сами.

У твоју црну косу још заплетем снове,
Када усне ми задрхте, кад заболиш ме до сржи,
И док глумим изговоре, баш као ноћи ове,
И стежем своје срце, ко ће дуже да издржи….
Да извини не каже.

Тражим те понекад на цестама душе,
Када бол загребе негде из дубине,
Као капи кише после дуге суше,
Сањам твоје речи у муку тишине.

У твоју црну косу још заплетем снове,
Када усне ми задрхте, кад заболиш ме до сржи,
И док глумим изговоре, баш као ноћи ове,
И стежем своје срце ко ће дуже да издржи….
Да извини не каже.

КАД СМО СЕ ВОЛЕЛИ

Остављам своје ти мољце, да једу јастуке,
И брдо жутих мрава под прагом пожуде,
Остављам ове болесне, нервне ћелије,
Које су целог живота волеле, желеле.

Остављам таван грешних ти мисли и очаја,
И лампу коју си палила кад си ме чекала…
Сети се буђавих ћошкова од влажних уздаха,
И оних дана, кад си ме волела, желела.

Остављам срце ти моје на плотни очаја,
И задњу замрзлу лаж на склопљеним капцима,
Остављам ову ти песму да би те сетила,
Да си ме једном лудо волела, желелi.

 

 

 

 

 

 




Radmila Milojković
portret

Rođena 22.jula 1937. godine u Donjem Dušniku, Gadžin Han. Penzioner,
nastavnik srpskog jezika i književnosti. Piše poeziju i prozu.Živi i stvara u
Donjem Dušniku

 ИН ВИНО ВЕРИТАС
Брда отежала од грожђа.
Петељка попуста.Ž
Розикаста белина цури низ грозд;
орошује суву октобарску земљу.
Омам се шири.Опија.
Кола крцата.
Пут се угиба.
Кроз душеме и каната
пробија се смолави густиш.

Подруми отворени, пријатно хладни.
Руке се преплићу и пуне тепсије.
Муљаче шкрипућу.
У бачвама вино клобуча, бућка и пућка.
Ин вино веритас!

Вино, на длану.
Вино, на уснама.
Вино, у срцу.
Вино, у оку.

Вино, на столу у оканици.
Вино, у бардаку на полици.

Вино, на њиви,
на шареници до хлеба у густом хладу,
испијају га уморни радници
за снагу и за наду.

Вино, на окићеном стожеру
док се садева снопље за вршу.
Вино, за добар рад,
за срећу вино за пуну врећу.
Ин вино веритас !

Вино, на гробљу.
Расцветавају се црвени пупољци
на обележеном крсту.
Земља их упија и нестају.
Преносе поруке онима
који су некад били са нама.
Ин вино веритас!
Вино кад сватови поведу невесту.
Прште црвене капљице
кад младожења кресне чашу
о точкове спице.

Вино, док се коло вије.
Вино, док се малер разбије.
Вино док се снаја и свекрва ките.
Вино, горовито док млада
баца преко куће јабуку,
и на сватове лоптице цвећа и жито.
Bино, док нежно низ скут
спуста сито.
Вино, док се рађа дете
. Вино, да се попрска сваки ћош од урока
и да нечастиви не могу да прете.

Вино, кад литоноше обележе свето дрво
и прелију крст.
Црвене капљице сливају се
низ (х)рапаву кору у облику розете.
Вино, за Бадње вече.

Вино, док се славски колач сече.
Црвену густину упија сунце
у рукама свечара
и тихо се чује у саглас:
Христос између нас!

Вино, кад се зареже први чокот
и кад у винограду загрми
кикот и клокот.

Вино, док се вију ђурђевски венци
и док се извија песма на сав глас:
,,Здравче венче, вију ли те моме?''
Вино, вино за спас!
Ин вино веритас!




Vesna Pešić
portret

Piše poeziju za decu i odrasle.Učesnik je na brojnim manifestacijama.
Njene pesme su štampane u više zbornika, časopisa i almanaha.

                  У МЕНИ ЖИВЕ СВИ МОЈИ ПРЕЦИ

         (моме оцу, баби и деди који више нису са мном...)

 

У мени живе сви моји преци,
сва њихова радост и њихова мука.

Кад додирнем образе својој кћери
са мном их милује бабина рукa

 У мени сви моји преци живе,
дедине шуме, баште и њиве,
високо багрење, тополе сиве,
јабуке, дуње и родне шљиве.

 Сви моји преци живе у мени,
очева младост, нежност, топлина.
У моме срцу његово срце
и љубав за моју кћерку и сина.

  Ништа ми не могу олујне кише,
летње врелине , ни ветар ледени,
ја имам своје светле корене,
њихова снага живи у мени.

ЉУБАВ ЈЕДНОГ ДЕЧАКА

Сву ноћ је јуче
падала киша.
То се звезда
купало злато.
Месец је сјао 
баш изнад Ниша,
мокра улица,
баре и блато.

Кишобран стари,
сломљене жице,
и нас двоје
сами на свету.
Дувански дим ти
заклања лице.
«Угаси већ једном
ту цигарету!»

Рука у руци
и твоје тело,
топао џемпер
и цвет у коси.
А око нас
свуд лишће свело
уморни чистач 
скупља и носи.

Другови добри смо
били до сада
и појма немам
шта се то збило.
Можда је крива
киша што пада,
ил' твоје лице
нежно и мило.

«Досадна киша»,
тихо си рекла,
ја сам ћутао
као да молим, 
а срце лудо
туга је пекла
јер нисам смео
рећи да волим.

Онда си морала 
отићи кући.
«Здраво» и тихо
затвараш врата, 
а ветар дува
све јачи, љући, 
и прво се иње 
по трави хвата.

Сад дуго шетам
дуж сненог града.
Плакати нећу,
ал' зато молим
да луда киша
не стане никада, 
јер ноћас неког 
узал
уд волим.

 

 

 

 

 

 




Slađana Obradović
portret

СЛАЂАНА  ОБРАДОВИЋ,рођена 1970. године у Земуну.Основну
и средњу школу завршила у Нишу а Филозофски факултет у
Приштини на групи за филозофију и социологију.Пише песме
и приче а у припреми за штампу има један роман. Учесник је многих
песничких манифестација. Живи и ствара у Нишу.

 

ПОЗНАЈЕМ ВАС

Познајем вас
Ви сте они што сте

Прошлости одузели склад,
Царујете растанцима
Заривате се у сећања
Утапате путеве чежње
Крилате о блаке гоните
Појављујете се изненада
Изненада и одлазите.
Познајем вас
Ту сте само
Да мир дана пореметите.

* * * 

ПУТ

Између живота
и смрти

повремене
илузија
доживљаја
и празан простор
за уживање.

И празно срце.
Углавном

* * *

БЕЖИМ

Празнину
Гоним

Из сна
Који ме
Прогони

И бежим
Од чуда
живота
Зидова
Истине.

Причам
Лажем

И опет
Погрешним
Смером
Корачам.

Морам изнова.