Дечје стваралаштво

Чланови КК "ВАТРА И ЖИВОТ" ОШ "Бранко Миљковић" Ниш

ВАТРА И ЖИВОТ

 

Књижевни клуб „Ватра и живот“ траје већ дуго.

У њему ђаци песме пишу,

Друже се и једним дахом дишу.

 

У Клубу учимо да живот увек тече даље,

Чак и кад људи направе грешке мале.

 

Људи се воле, радују

И често сијају као ватра јако.

 

Љубав никада престати неће,

Јер љуба је све на свету,

А ватра и живот све покреће.

 

Питате ме шта ја радим?

Ја пишем песме и њима ватру палим.

Катарина Влајић, V разред

 

 

 

                                           

ЈЕСЕЊА ТУГА

 

Напољу киша пада,

а он ми срце слама.

Стопило се јесење време,

са мојом тугом.

 

Моја срећа,

као лишће опада,

мојим срцем,

сада туга влада.

 

Осећам бол док лишће газим.

Трудим се да пазим

да га не газим.

Згажено лишће

на моје срце подсећа

и то ме погађа.

                                                               Наталија Благојевић, V/3

 

 

 

                           

КЊИГА

 

Редови слова, редови речи,

врло би радо причала деци.

 

Са безброј слова, те пуне стране

пишу поруке за малишане.

 

Свака реч никад не бледи

ко више чита, више и вреди.

 

Увек радост, никад брига,

најбољи друг јесте књига.

 

Пуно одговора на једно питање,

зато хајмо сви на читање.

                           Теодора Стојковић, IV/4

 

 

 

 

                            

МОСТОВИ И ОГРАДЕ

Питам се, да ли да око себе

градим ограде и спречим те да дођеш до мене

или мостове кроз које могу прећи сви,

оне мостове које ме могу повредити.

 

Како ја сама да идем против свих

кад међу вама има мени драгих .

Зар све вас треба да повредим ја

да бих се срећно осећала.

 

Не градимо ограду високу, ни мостове слабе

срце се нечије сломити може.

Боље  све гледати са остојања

и тако видети ко су особе праве!

                                   Петра Раденовић, VII/1

 

 

 

 

 

                             

 

СЛИКА ПОРОДИЦЕ

 

На зиду дедине старе куће

у пожутелом раму

стоји слика из давнина.

На слици познати ликови

отац, мајка и два сина.

Деке и баке већ одавно нема

успомене драге чувамо ми.

Мојим рођењем и брата мога

ову слику смо променили.

Мој тата као храбар војник

на челу породице бди над нама,

да пружи љубав и да подршку,

ту је добра и нежна мама.

А брат и ја растемо као изданци

учећи шта је породица права.

Али једног дана видеће се наш труд,

да татин и мамин живот

није прошао узалуд.

Кад брат и ја порастемо

и будемо њихова дика

на зиду наше куће

стајаће нека друга слика. 

Јелена Дејановић, ученица V/4
 

СИМПАТИЈА
 

Не знам да пишем песме,

не знам да слажем риме,

али знам да волим цуру

која има анђеоско име.

 

Ја сам добар спортиста,

бићу најбољи џудиста,

али ништа ми не вреди

јер она поред мене не седи.

 

Можда ме и воли

али се помало стиди

а моје срце скочи

кад је моје око види!

                                                   Сањин Лазић II/3

                            

 

 

 

 

 

 

                                                          

                 

                             ШАПАТ  МАСЛИНЕ

Шапну мени маслина

зелена и мала:

„Убери ме,пробај ме

док још нисам пала.“

 

Увери се сама

како сам медена

и мада сам зелена

ничег лепшег нема.

 

Од мога ћеш сока

добити шта треба

да ојачаш и порастеш

до сунца,до неба.

                                                               

                              Анђела Јовановић  II/3

                     

 

 

 

 

                                             

                        ЈУТРО

На небу, док месец тоне у дубоки сан,

Сунце најављује нови дан.

 

Док птичице певају своје прве песмице

Сунчеви зраци милују ми лице.

 

Буде ме мамине руке у коси

Док бубе се умивају у роси                                                     

                                    Петра Тасић  II/3

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ЉУБАВ- КАД СЕ ЗАЉУБИШ

 

Све је почело тога дана,

када ми је поклоњена банана.

Стално мислим на њега,

ма доста ми је свега!

 

На путу до школе ранац ми носи,

и нежно ме мази по коси,

а у школи ме нешто чачка,

као да ће да каже:,,Баш си слатка!“

 

Ако у школи попустиш,

треба само мами и тати да објасниш,

како си се недавно заљубио,

и тако на тесту изгубио.

 

Све ми је смешно,

све ми је радосно,

могла бих до неба да одлетим,

само да га једног дана пољубим.
                                      Мина Марковић IV2

 

 

 

 

ВАТРА И ЖИВОТ

 

"Ватра и живот" су две повезане ствари

питате се како и лукпате се по глави.

"Ватра и живот" је срце наше школе

то је библиотека коју деца највише воле.

 

Тамо настају песме као река речи,

тамо песма и најтежи бол лечи.

Ми тамо не пишемо само песме

ми се дружимо и поверавамо своје тајне.

 

Ватра нас повезује, а живот одржава,

то је место где можеш да одеш када су ти најгора времена.

"Ватра и живот" је срце наше школе,

то је библиотека коју деца највише воле.

 

                                                                              Лука Мијајловић, VI/5

 

 

 

 

ХОРИЗОНТ НАДЕ

 

О надо, у речи преточена,

и мисао никад не изречена,

у души златом оптечена,

у гласу љубављу обојена.

Надо, од људи заборављена.

Надом изговарам,утехе своје,

маштом се браним,

сећањем борим.

гомила мисли ко камене куле стоје,

полако и тихо, ко свећа горим.

Надо, која си увек ту,

надо, која си са мном и у добру и у злу,

и када сам срећна,

и када ме боли,

надо моја, рашири крила

њима моје тело и душу загрли.

Највећа срећа јесте за мене

да си надо,увек крај мене.

 

                                        Миона Јоцић, VI/5

 

 

 

                                 

ЗА 8.МАРТ

 

За 8.март сви добри ђаци

прво напишу честитку мајци.

Мајке су благе и меке попут свиле,

баш као из бајке виле.

Пред спавање увек је добра прича ил' бајка,

ал' је још лепша,када је исприча мајка.

Ту су баке Деса, Вера, Зора,             

и Цака и Рајка,                                

ал' је мени најдража

моја мила мајка.

И Рајка је исто моме тати мајка,

ал' је мени ипак дража њена снајка,

а то је уствари опет моја мајка.

Са мало речи и пуно цвећа

желим да мајке увек прати срећа.

Волим овај празник

подсећа на давна времена               з

зато Вам желим

срећан Дан жена.

             Филип Стевановић, 3. разред

 

 

 

                           


КАТАРИНА СТОЈАНОВИЋ

КАТАРИНА  СТОЈАНОВИЋ је ученица 3. разреда ОШ
"Цар Константин" из Ниша.Пише поезију и одличан је ђак.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ДРУГАРСТВО

Другарство није тајна,
другарство је забава бајна.

Другарство је град среће,
другарство је гнездо највеће.

Другарство је слика,.
другарство је прилика.

Другарство је зелена трава
другарство је лепота права.

Зато о другарству све најлепше речи,
јер другарство све наше проблеме лечи.

 

РЕЧИ

Реч некад зна да заболи,
ал' зна  и да милује и воли.

Реч некад уме да плаши,
али страху само с осмехом маши.

Речима никад нема краја
оне су пуне лепоте и сјаја...
 


 

 

 


Исидора Потић

                              ИСИДОРА ПОТИЋ, рођена 11.децембра 2003. године у
                              Нишу. Ученица ОШ,,Цар Константин'' Поред писања бави се цртањем и плесом.

 

 

 

 

 

 

УЧИТЕЉ

Учитељ је прави спас
кад треба да се учи
,,свет око нас.''

Уз њега је математика
права чаролија
игра бројева, кругова и правих линија.

 

УЧИТЕЉИЦА

Постоји та некадашња ученица
која сад све зна
она је сада велика.

Она манире има и чува тајне
зна кад неко лаже
или хоће нешто да каже.

Она ради због нас,
и кад је болесна долази на час.

ДРУГАРИЦЕ: ПЕТРА, МИЛА, ИСИДОРА

Ујединиле смо се
као сестре,
певамо најлепше песме.
Све три волимо разне школе
и задатке старе и нове.
Имамо другарице и другове
учитеље и учитељице,
а најваније је
имамо све петице.

 

 

 

 


Лазар Савић

 

ЛАЗАР  САВИЋ, ученик четвртог разреда Основне школе ,,Дринка Павловић'' у Куршумлији. Веома брзо је напредовао у писању песама. Члан је Књижевног подмлатка  Удружења писаца,,Чегар'' Ниш и добитник прве награде на Четвртом сусрету деце писаца и писаца за децу – Ниш 2011, за ауторе до петог разреда основне школе.

 

 

 

 

 

 

                                      ЉУБАВ

 

Убледео мали Ива, испред себе гледа.

Не игра се и не једе, отишла је Неда.

 

Отишла је код рођака да набере шљива.

Са ким да се сада дружи усамљени Ива?

 

Мора да јој пише писмо јер му нема друге:

,,Дођи кући, драга Недо, умирем од туге!''

 

Прочитала Неда писмо па се мами жали:

,,Не могу ти, мајко више – мој ми Ива фали.''

 

* * *

                ГИТАРА

 

Питала ме моја бака:

,,Шта је жеља  мог трећака

за рођендан да добије,

а имао досад није?''

 

А ја баки мојој велим

да гитару силно желим,

да уз њене звуке нежне

и у ове дане снежне

кажем:

,,Свете, ја сам једно срећно дете!''

 

Сад невеште моје руке

са гитаре шаљу звуке:

Где је Сунца и Месеца

нека живе срећно деца!

 

* * *

 

                     У МОЈОЈ ШКОЛИ ВОЛИМ

 

            Шта је то у мојој школи,

            што свако дете воли?

            То је наша ђачка слога,

            кад друг воли друга свога.

 

            Када примаш и кад дајеш,

            када тајне не одајеш.

            И кад срећу сваком желиш,

            кад ужину с другим делиш.

 

            Кад од школе знање примаш,

            и оцене добре имаш.

            Кад је у њој симпатија,

            таква школа сваком прија


Лука Максимовић

 

 ЛУКА МАКСИМОВИЋ, рођен је у Нишу 24.12.2002. год. Ученик је III/3 разреда ОШ  “Цар константин” у Нишу.

      Године 2010. добитник је дипломе за литерарно стваралаштво на фестивалу Витезово пролеће у Београду.

          Године 2011. један је од малобројних финалиста Фестивала поезије младих песника “Машта и снови” у Сремској Митровици.

   Добитник је посебне награде за литерарно стваралаштво на конкурсу 12.Међународног  фестивала дечјег стваралаштва из ликовне културе и матерњег језика – Љуберађа 2011, за причу “Срећан сам” и дипломе за литерарно стваралаштво Невеновог фестивала за децу песнике у Савином Селу 2011.године, као један од петнаест финалиста. као и  посебне награде “Први кораци” на Невеновом фестивалу за децу песнике у Савином Селу   и  Дипломе за литерарно стваралаштво фестивала Витезово пролеће у Београду.

          Исте године добио је 3. награду на дечјем фестивалу Деца певају отаџбини у Београду  а   на песничком фестивалу у Смедереву Мој стих-моја визија један је од двадесет финалиста и добитник похвале.На фестивалу хумора за децу у Лазаревцу .освојио је 1.место у категорији “Хумористичка прича - млађи узраст”, за  причу “Човек претворен у миша.” Песмама “Мајчино млеко најбоља храна” и “Твоја храна је чувар твога здравља” ушао је у финале конкурса  Института за јавно здравље Србије октобра 2011.године. На Трећем међународном фестивалу поезије и кратке приче “Трифун Димић” у Новом Саду освојио 3.награду . добитник је 2. награде  на литерарном конкурсу Спомен-парка “Крагујевачки октобар”, у оквиру уметничке манифестације “Доста су свету једне Шумарице”. Такође је освојио  1.награду на традиционалном литерарном конкурсу Народне библиотеке “Јован Поповић” у Кикинди и 1. награду за причу, на конкурсу Градске библиотеке “Карло Бјелицки”, Сомбор, “Голубић 2011.”.

Добитник је треће награде на Наградном конкурсу Института за јавно здравље Србије “Батут” Београд. на тему “Правилна исхрана и здравље”,  и похвале на истом конкурсу,  на тему ”Мајчино млеко – најбоља храна”.       Добитник је 2.награде на литерарном конкурсу Огранка Вукове задужбине у Чачку ”Млади чувари народне духовне културе” СПЕЦИЈАЛНЕ НАГРАДЕ “ЗЛАТНА СОВА” коју додељује Завод за уџбенике и наставна средства Сарајево, на 10. Данима поезије  за дјецу Источно Сарајево, у децембру 2011.

ВОЛЕО БИХ

Волео бих да нема рата

Да никад сестра не брине за брата

Волео бих да се не плаши ниједно дете

Да нигде не падају бомбе и ракете.

Волео бих да нема глади

Да свако свој посао ради

Да деца имају срећне животе

Да буде радости и лепоте.

Волео бих да се свако смеје

И да свакоме сунце греје,

Нико да не плаче и тугује

Већ да свако са сваким другује.

Срећна цела планета нек буде

                           И нека љубав спаја људе.

 

СМЕЈЕМ СЕ

Смешно ми је што мачка књигу чита

И што постоји од крокодила пита.

 

Падам са столице од смеха јаког

Што су деку прозвали баком.

 

Од смеха ми трепери глава

Што принцеза на грашку мора да спава.

 

Смејем се баш свако вече

Што река уз брдо лагано тече.

 

Усне ми се смеју широко

Што у пустињи постоји море дубоко.

 

Нисам могао да стојим од смеха

Јер је слон имао претка човека.

 

 Поручио свим људима бих

Прочитајте неку смешну причу или стих.

 

Читајте веселе књиге

И будите без бриге.

 

Ко чита веселе и смешне ствари

Не може брзо да остари.

                  

НЕСТАШЛУЦИ НА ЧАСУ

Јована пева

Лазар зева

Бојана нешто сасвим друго пише

Алекса испрекидано дише,

Анђа се парфемом мирише.

 

Аксентије се чуди

Петар се тек буди

Павле ми бомбону нуди,

Каћа од папира цвет прави

Милици се нешто врзма по глави.

 

Ивана жваће жваку

Илија Николији говори о мраку

Андријана се у огледалце гледа

Александра Лази оловку неда,

ја пишем песму,

Стефан је скинуо патику десну.

 

Траје час, учитељица све види,

зато се свако дете сад стиди,

остављамо оно што није за час

и опет почињемо да личимо на нас.