Излог књижаре

Чланови Удружења писаца ,,Чегар’’ Ниш у 2010. години објавили су шест књига:

Мирослав Мишо Бакрач:
Пивске приче и Частослов

 

О књигама:

... Ка писању Пивских прича Мирослава Миша Бакрача водила је велика љубав према својој завичајној Пиви, њеној љепоти, историји, традицији и предању које са њом живи. То је изискрило лијепе приче које се у овој књизи налазе....Он казује конкретно нудећи лијепу поруку у свакој причи...У свакој причи истиче оно што је у човјеку најбоље, а искакање из тога, у опис има конкретних догађаја, само су пут до порука које ум и карактер човјека може да понуди...

Частослов Мирослава Мише Бакрача је ријеч о части. Сачињена из три дијела ова књига говори конкретно и сасвим специфично о једној породици, њеним корјенима и тристогодишњем трајању, њеним доживqајима и унутрашњим осјећањима...
Новица Поповић




Драгољуб Ж.Милојковић:
Сперушкани цвет

 

О књизи:

Мотив љубави између главне јунакиње Годе и њеног изабраника Трајка представља окосницу романа. То је романтична љубав пуна чежње, нежности и узајамног уважавања...Са задовољством препоручујем овај роман за штампу као сведочанство о једном времену које је за нама али које у много чему подсећа на ново наше...
Проф. др Јордана Марковић

...Није ми засметао специфичан сврљишко-заплањски дијалект иако га не познајем. Не могу лично ценити колико је верно пренет на странице дела, али могу веровати рецензентима који написаше да је аутор врстан зналац идиома свога краја те да се у њему налазе дијалекатске црте својствене крају у коме се радња догађа и лексика карактеристична за тај крај....на тај начин аутор је, уз богатство обичаја и особености живота сеоске породице из Заплања оставио генерацијама које сада живе и онима које ће долазити велико богатство аутентичности језика ове средине на чему му треба одати посебно признање..
Мирослав Мишо Бакрач




Чедомир Миљковић:

 

О књизи:

Непосредно топло и кротко, Чеда годинама прича са децом песмословљем и звукогласјем, милује речима, топлим и благим, уз слику из сна, из кога их ујутро буди...Поруке песама за децу Чеде Миљковића су суптилна едукација...Стихови су химна рађању и цветању невиних људских бића. Песник им нуди срце на длану....
Светолик Мићовић

Пред нама је збирка песама Деци бих дао планету. Аутор, Чедомир Миљковић. Песник, као оличење старог и савременог, вечно људског, у коме се спајају патријархални идеали као што су: правдољубље, племенитост, заједништво, велика вера у реч и својства модерног човека који има дара да процени вредност садржаја и да му одговарајући садржај и дужину, јер лепота песме није само у садржају већ и у вештини како је казана.Његова песма заснована је на здравом искуству и доживљају који се везује за свет деце, за њихов живот...Песникова спонтана сликовитост, радовање заједно са децом, његова ,,свечана изјава’’, племенитост, лепота пријатељство, другарство, књига, школа, љубав, чине ниску ђердана који краси душу као најлепша реч...
Милена Маркић




Аца Станојевић:
Речи у лавиринту душе и
Как(в)о нам је памћење

 

О књигама:

Књига ,,Ка(к)во нам је памћење’’представља преглед исказа домаћих политичара, као и других јавних радника објављених у овдашњим домаћим новинама у периоду од 1990. до 2009. године...Ово је, дакле књига која свакако може послужити сврси коју јој је наменио њен аутор, а то је допринос,,борби против заборава или кратког памћења.’’
Др Мирјана Кристовић,социолог медија

Реч аутора о збирци песама ,,Лавиринт душе’’
 Ови стихови, иако никада у животу нисам пледирао да постанем песник, писани су поодавно и много времена провели су у ковчегу истине живота...У стиховима нисам лагао, јер лаж убија пријатељство, а ја нисам желео да ,,убијем’’ пријатеље писане речи. Уз све то, познато је, човек је онолико велики колико уме да опрости. Ја сам себи опростио грехе сопствене младости, али их нисам заборавио..




Мирјана Балтезаревић:
излог

 

Из штампе је изашла књига  Дневнуик малог  Луке. У рецензији песникиња Виолета Јовић за ову збирку је написала:,,Наслов који је одабрала - Дневник малог Луке - сасвим је прикладан и сасвим је могуће читаоцу да претпостави шта га очекује иза насловне странице књиге. Мали несташлуци и ,,велики'' проблеми дечака Луке који живи једно срећно детињство под кишобраном маште, жеља и снова...''
Рецензент Миодраг Јакшић о књизи измедју осталог каже:,, Ауторка, сигуран сам у то, стихове из ове књиге бележила је у тренуцима измедју Лукина два залогаја, уз просипање кашица и млека, брисања умрљаних рукица и уста, мењања пелена или подизања малог јунака са пода.У песмама се управо осећа тај матерински инстикт, ухваћен детаљ који је преточен у стих, истинска животна слика постављена медју корице књиге...''

РОДИ МИ БРАТА                 НЕЋУ У КРЕВЕТ

Да ми родиш мама брата           Баш је глупо што морам у кревет
за пет дана из ината.                  да легнем пр ви од укућана.
Заказ'о сам рандеву                Ко измисли тај број девет,
за викенд у недељу.                   стварно није другарчина.
Хтео бих се поверити,                  Зашто уопште постоји време?
не могу ти то открити.                   Зашто уопште постоји сат?
Не желим да ти то знаш,                За мене ту нема дилеме,
јер ти све на ,,фејс'' даш.               родитељи деци објавили рат.
Да ми родиш оданога                  Смислио ја сам паклени план,
једног брата дискретнога,           све ћу им вратити за неки дан.  
што ће тајне да ми чува               Субота, недеља кад дође
никад ништа не закува.                 неће то моћи тако да прође.
Хитно брата ми доведи                 Устаћу рано у пола шест,
за пет дана викенд следи!             тражићу хитно кокице Лего,
                                                   неће им бити весела вест,
                                                    ал' баш ме брига рано сам лег'о.




Столе Ристић:
излог

 

У издању Удружења писаца ,,Чегар'' Ниш изашла је збирка песама песника Столета Ристића Укус мрака у којој су штампане 44 песме.Као и у збирци Тишина и у овој збирци аутор остаје привржен слободном стиху, којим зналачки плете дивне нити песничкогизраза, спонтан и веома емотиван однос према свему што га окружује, према животу којим се пробија кроз лавиринте збиље, радости итуге, смисла и бесмисла. Да би сте обратили пажњу на  аутора и његову збирку, нека вас на то подстакне и упути његова песма  Мајци за вечиту љубав. 

Само ти мајко можеш све                тебе ни ноћ не може да успава
да видиш                                           а буде те лаки дечји снови
да чујеш                                           твоја рука је
да будеш сведок без сведока          јастук
да скинеш звезду која сине                јорган
у сањивој дечјој глави                        и магија за снове
ти си вечити извор                                   и кад одеш
ослонац                                              ниси отишла
и бедем




Михајло ИЛИЋ:

                       Михајло   ИЛИЋ             

                                       ДУБОВО
                                                   људи, живот, догађаји

       1. Положај

На обалама доњег тока реке Топлице - од Прокупља до њеног ушћа у Јужну
Мораву код Дољевца - простире се благо заталасана област Дoбрич, саповољним географским положајем и конфигурацијом терена, који су условили да значајна бал
-канска трансферзала ка Косову и Jадранском мору, још почетком наше ере, иде управо преко ње, чему је погодовала умерена клима, веома плодно тле дуж реке и богатство шумама и пашњацима.

Најстарији запис о Добричу потиче из 1330. године, када је Стефан Дечански, припремајући се за битку са Бугарима, коју ће водити и добити код Велбужда (Ћус-тендила), груписао своју војску управо у Добричком пољу.

Подручје општине Житорађа, којој припада и Дубово, насељено је још у праисторији, о чему сведоче бројни неолитски остаци. На крајњем јужном ободу добричке котлине, при самом  прелазу  у област  Пусте  Реке, сместило се ДУБОВО, преко кога води регионални пут: - Житорађа - Дубово (11 км) - Злата. Лежи на 43 степени 6 минута и 30 секунди северне географске ширине и 21 степен, 41 минут и 55 секунди источне географске дужине и просечној надморској висини око 350 ме-тара. Најнижа тачка у атару је кота 232 метра, на крајњем источном делу („Царев бунар“), а највиша на крајњем западном делу - Шупљи камен (кота 632). Правцем запад - исток сеоски атар је дуг 7,5 км (Шупљи камен – Делнице), а на потесу Тр-шевине - Шупљи камен 5 км, да би на крајњем источном делу износио 1.8 км. (Насеља са називом Дубово постоје у општинама: Тутин, Пећ и Бијело Поље - Црна Гора).  

Сеоски атар заузима простор од 1774 хектара и 39 ари, а подељен је на 9.430 парцела. Густина становништва износи око 40 становника по квадратном километру, што је знатно ниже у односу на просечне вредности у Србији. Дубово окружују села: Старо и Ново Момчилово, Каре, Горње Црнатово и Коњарник, са којима је повезано асфалтним путем, те Граница, Асановац и Зладовац, као и засеок Ширине. Село је збијеног типа са изразитим груписањем у оквиру три махале. Део насеља око сеоског гробља ("гробари") се сматра најстаријим. Друге две махале ("средњи рид" и "стра-на") размештене су дуж коса које се протежу правцем запад - исток.

Дубово заузима периферијски положај у односу на веће и прометне саобра-ћајнице које долином реке Топлице воде на запад ка Прокупљу, Куршумлији и Ко-смету, односно долином реке Јужне Мораве ка Лесковцу, Македонији и Грчкој. Удаљеност од већих центара  негативно утиче на његов развој (од Прокупља 24 км,  Лесковца 26 и од Ниша 38 км).

У прошлости, Дубово је улазило у ред богатијих насеља и имало динамичан развој, нарочито од свршетка Другог светског рата до 1957. године, и представљало мали привредни, административни, просветни и духовни центар села која га ок-ружују.

 

2. Порекло и значење имена

Неки историчари, путописци и истраживачи, међу којима и путописац Hahn, сматрају да је римски војни пут, још у 3. веку наше ере, од Ниша и Житорађе, према Косову и Јадранском мору, водио управо преко Дубова, Злате и Царичиног града. Међутим, на Појтингеровој табли овај пут, или крак пута, није уцртан.

Дубово спада у ред старијих насеља на подручју Јужне Србије.                                                                                                                                                                                              

Најстарији писани документ у коме се помиње Дубово као насеље потиче с краја 14. века, од када је могуће, макар у оквиру општих сазнања, пратити његов развој. Шест година после Косовског боја,  књегиња Милица, удова Лазара Хребе-љановића (Кнеза Лазара), тада монахиња Евгенија је са синовима Стефаном и Вуком издала Пантелејмонску повељу (1395.г.) којом  манастиру Св.Пантелејмона  на Св. Гори (руски манастир у коме се замонашио св. Сава, син Стевана Немање), поред осталих световних добара, села и имања у околини Прокупља, дарује и село Дубово. У тачци 31. Повеље је записано:

"Богдан Радујевић приложи у Подгори (данашња област Пусте Реке, Јаб-ланице и Лесковца) село Дубово са всеми метоси и међама и правинами села того". Судећи по овом документу, село је било насељено српским живљем знатно раније.

(Оваква врста даривања чињена су да би се Турци коректније односити према црк-веним добрима).

Као насеље Дубово се помиње и у турском попису области Крушевца, Топ-лице и Дубочице (попис други по реду, али први који је доступан као документ)  у време прве владавине Мехмеда II (1444 - 1446. године). У том турском дефтеру је записано:

"Тимар  Лаблије Шахина:

Овај тимар је дат, заједнички, Видинлији Махмуду и његовом сину Иси. За-једнички га уживају и наизменично учествују у војним походима. У трећој декади реџепа године 850 (Записано 11. до 20. октобра 1446. године) у Једрену“.

Поред других села и добара, овом тимару припада, каже се даље у дефтеру " и село Горње Дубово, које је уписано доле, на подручју Дубочице (Длбочица) дато, заједнички Видинлији Махмуду и његовом сину Иси (умро). Заједнички уживају и наизменично учествују у војним походима. У трећој декади рамазана године 857  (25. септембра - 4. октобра 1453. године) у Пловдиву".

Према карти у дефтеру, локација Горњег Дубова се поклапа са подручјем  да-нашњег села.

Један од старијих докумената из времена ропства под Турцима је "Преглед административне поделе и организације турске власти", који датира из 16. века. Према овом документу, Дубово је тада, као и села Злата и Момчилово, припадало лесковачком крају. И нека друга документа казују да је Дубово улазило у састав ста-ре средњевековне српске области Подгоре (Пуста Река, део Дубочице).

У званичним државним и црквеним пописима с краја 19. века, убрзо по до-сељавању великог броја српских породица помиње се Дубово, Мало и Средње Ду-бово, а у суседним селима и као Велико Дубово, да би, најзад, у попису од 1900. године задржало данашњи назив.

Нису познате околности и време под којима су и када је тачно настало име села. Назив је очигледно словенског порекла, јер, његов језички облик асоцира на такав закључак - Дуб - Дубово. Све до 20. века сеоски атар је био покривен високим шумама - дубовима. Село се налази на подручју умерено-континеналне климе.

У време најжешћег зулума током 18. и 19. века (насилна асимилација, насе-љавање Арнаута и Черкеза - доведених са подгорина Кавказа) Дубово је са пет српских и више од четрдесет арнаутских породица спадало у ред „господарска села“.

По ослобођењу, 1877.г. Дубово масовно насељавају Срби са подручја Власине, Грделичке клисуре, горњег тока р. Јерме и знатно мање из других крајева. Већ 1890.г.  постаје општина; 1893.г. отворена је трогодишња школа, а 1894. започета изградња цркве. Број становника је стално растао: 1892 било је 136; 1921.г. 172 домаћинства, а 1953.г. има 1.702 житеља. Године 1950 четворогодишња школа прераста у осмого-дишњу, коју је 1965/66. г. похађало 1.100 ученика, а 1.999. само 27 деце. Дуго година преовлађивао је шопски језик, који се постепено прилагођава савременом српском језику.

Период постепеног пражњења села започет је крајем педесетих година, што коинцидира са гашењем општине у селу (1957.). Од тада стагнира у развоју, који је праћен изразитом миграцијом младе популације и негативном стопом прираштаја. Дубово данас дише старачким плућима својих 601 становника.

 

3.- Извод из рецензије

... Рукопис обилује богатством чињеница. Импонује ерудиција аутора, који се упустио у мултидисциплинарно истраживање свих аспеката села Дубова, једног од најстаријих у срезу Добричком и округу Топличком. Са интуицијом правог истра-живача и потребном дозом критичности презентовао је бројне податке у хармонично и логично компонованом тексту, у коме свако поглавље представља подлогу за на-редно казивање. (Мр историјских наука Радоје Костић).

 

Књига представља изузетно значајан пионирски подухват на прикупљању и обликовању грађе за историју села у Топлици. Монографија је писана језиком који се лако чита и разуме, који носи у себи и звуке и боју села. Вероватно због тога што  аутор има више објављених прозних дела (Јулка Кузмановић – Цветковић,виши кустос – археолог).

 Ови и бројни други подаци о селу и свим породицама дати су у монографији,  са насловом ДУБОВО, објављеној 2002.г. на 235 страна.

 




 

 

                                                 

Радосава Милатовић:

РАДОСАВА МИЛАТОВИЋ

ПУТЕВИ И БЕСПУЋА

У овој збирци са сугестивним насловом  ПУТЕВИ И БЕСПУЋА као да нема измишљених тема. Збирка је у целини животно штиво које дотиче свакога,  пред којим се застаје, о чему се размишља, са чиме се често не мири, без чега не може да се предани нити заноћи у свакодневној животној динамици.То су животна трагања путевима и беспућима живота.