Кад одједном бујица речи крене
Не зна да стане и иде вани,
Само једна реч може да те прене
Дигне те високо, ил' да те рани.

Какву само речи праве рану
Оне умеју да изједају и пеку,
Терају сузе из очију да кану
И низ образе слете, потеку.

Како само речи умеју да боле,
Да те поремете и повреде,
Баце те у очај и спусте доле
Пусте тугу да те мучи и једе.
У само једном, једином трену
Могу да ти сруше читав свет
На цео твој живот да баце сену
Да направе тотални преокрет.

Могу да ти сломе крила
И могу срце да ти сломе
Униште све што је душа снила
Све снове ти разбију и склоне.

Немој речима да дајеш превелик значај
Јер ти можеш и ти ћеш да трајеш
Не док ти неко не каже да је ту крај
Већ док себе улажеш и део себе дајеш.